Plavi kamičak je ponovo lutao morima i plažama. Sretao je razne nove drugare. Ali, iako je želeo da ponovo ima nove drugare, koji bi mu bili ruke i noge, nikako nije mogao da nađe nekog ko bi to želeo.
Ako bi i našao neki kamenčić, koji bi hteo da mu bude noga ili ruka, dugo su tražili onaj drugi, pa bi na kraju odustali.
Međutim, na jednoj plaži naišao je na 4 ista kamenčića koji su odmah pristali da mu budu ruke i noge.
I ne samo na njih već i na 2 mala crvena koja su povikala: ‚‚Mi ćemo ti biti usta!”
Plavi kamičak se zbunio, ali crveni su skočili na njega i rekli mu da nešto priča, a onda bi se oni pomerali baš kao prava usta.
Onda su se javila i dva bela i dva mala crna i rekla: ‚‚A mi ćemo ti biti oči!” I — hop! –, skočili su na njega i zakolutali kao oči.
Dobio je i prstiće i stopala i pupak.
Kada je Plavi kamičak ugledao algu dobio je još jednu ideju.
To će mu biti kosa.
Kako su se svi samo smejali gde god bi se pojavili.
Kao kakav cirkus.
Plavi kamičak 
You must be logged in to post a comment.